Geniji Se Ne Rađaju- Oni Se Stvaraju

GenijeKnjige poput “Proklestsva Leonarda Da Vinčija” odlično rezimiraju problem našeg vremena- svako ko nastoji da postane univerzalni genije neminovno će propasti.

U današnje vreme, za razliku od Da Vinčijevog vremena, toliko je konkurencije na svakom polju, da možemo biti uspešni samo ako se posvetimo jednoj oblasti. Svako ko želi da postane profesionalni biznismen, “Otac Godine”, violinista zapamćen u istoriji, jednom rođeni poznavalac umetnosti i profesionalni veb programer u isto vreme, moraće da dobro preispita svoje prioritete ili se pomiri sa tim da će biti mediokritet u ovim oblastima. Uostalom, retkost je da genije bude svestran.

Trik: Puno prakse i još više grešaka

Geniji poput Mocarta, Getea i Pikasa nisu poznati širom sveta samo zato što su imali talenta: oni su jednostavno imali sreće da se rode sa određenom količinom talenta, kojeg su onda kultivisali ogromnim radom i posvećenošću.

Svako ko želi da se ugleda na genije treba da u obzir uzme činjenicu da ni Mocart ni Ajnštajn nisu menjali svoju profesiju svakih par godina. Jedan od razloga zašto je Stiv Džobs bio toliko uspešan jeste da je on svu svoju energiju uložio u jedan pravac- i u tom procesu je žrtvovao mogućnost da bude proglašen za najvećeg zavodnika svih vremena. Svakako da i ovakav put ima puno rupa i zaobilaznica, ali samo ljudi koji su spremni da eksperimentišu bez straha od neuspeha i prihvataju neuspeh kao sastavni deo uspeha mogu da ostvare velika dela.

Napoleon i “lampica”: Misli i obogati se

Pre više od 100 godina, Napoleon Hil se pitao da li se uspeh izuzetnih ličnosti može objasniti formulom. Da li su svi koristili istu pastu za zube? Da li su svi spavali u isto vreme? Napoleonov odgovor, koji je on koristio kao osnovu svoje knjige “Misli i obogati se”, bio je daleko više rudimentaran: za njega, uspeh i bogatstvo su bili posledica jasnog cilja i goruće želje da se taj cilj ostvari. To potvrđuje ono što smo već zaključili od Mocarta, Ajnštajna i Džobsa- svi oni su naporno radili i bili spremni da prihvate greške i neuspehe.

Čak i posle više od 10.000 propalih eksperimenata, Tomas Edison nije bio obeshrabren od postizanja svog cilja izmišljanja električnog izvora svetlosti. On je bio vođen željom da svoj san pretvori u stvarnost. Nakon godina napornog rada, konačno je uspeo da pronađe sijalicu.

Ali sve ovo otvara novo pitanje: ako je put do uspeha tako očigledan, zašto na svetu postoji tako malo uspešnih ljudi?

Ostavljanje svih opcija otvorenim put je ka mediokritetstvu

Ljudi su opsednuti ostavljanjem svih opcija otvorenim, čak i kada ih to ubija na duže staze. Mi ljudi činimo sve kako bi što više opcija ostavili otvorenim: u našem obrazovanju, karijeri, izboru romantičnog partnera. Neki će reći da u neizvesnom svetu poput današnjeg valja držati opcije otvorenim, ali ne-donošenje odluka takođe dolazi sa posledicama. Osoba koja se dvoumi između arhitekture i medicine ne može svim srcem slediti jedan od ta dva poziva, što će je na kraju učiniti osrednjim arhitektom ili doktorom.

Što, zauzvrat, donosi novo pitanje- kako rešiti ovu dilemu? Iako bezbroj knjiga ima odgovor na ovo pitanje, u ovom trenutku ćemo se fokusirati na jedan klasik i jedan nedavni bestseler.

Efikasnost protiv efektivnosti: mala, ali supltilna razlika

Knjiga Kovi Stivena “7 navika jako uspešnih ljudi” je klasik u žanru saveta o produktivnosti. Poput Napoleona Hila, Kovi Stiven je istraživao šta to čini ljude koji su postigli neverovatna dostignuća drugačijim. On podstiče čitaoce da odrede prioritete i budu uravnoteženi. On tvrdi da, kako biste imali dovoljno vremena da postignete to što želite, morate da shvatite razliku između efektivnosti i efikasnosti:

Mnogi ljudi rade na besmislenim ciljevima. Oni jednostavno brinu o tome kako da budu efikasni, a ne efektivni. Biti efikasan, odnosno postići što više za što kraće vreme, je besmisleno ukoliko ne znate zašto to radite. Neraspoznavanje onoga što vam je zaista važno i vaših ciljeva je poput penjanja na merdevine postavljene na pogrešnom zidu. Da biste ovo izbegli, prvo morate da steknete jasnu predstavu o svojim dugoročnim ciljevima. U tu svrhu, sebi možete postaviti sledeća pitanja: Šta želim da ljudi pričaju o meni na mojoj sahrani? Kao kakva osoba želim da ostanem upamćen? Po čemu želim da ostanem upamćen?

Odgovaranje na ova pitanja(doduše pomalo morbidna) ne bi trebalo da bude suviše teško za ikoga ko želi da u praksi upotrebi filozofiju Lea Babuate– “Moć manjeg”.

Produktivni minimalizam, ili: zašto je manje više

Za samo nekoliko godina, Babuata je postao guru produktivnog minimalizma. Babuata- jednom nesrećan, gojazan, okoreli pušač, “poznavalac svega i majstor ničega”- sada živi paradigmu minimalizma, vežba jogu, jede zdravo, piše i provodi vreme sa svojom porodicom. Njegov uspeh govori sam za sebe, i čini se kao da sreća bukvalno curi iz njega. Njegov savet zvuči jednostavno i uverljivo:

Život bez ograničenja je poput kupovine bez kreditnog limita. Jer, jedini način na koji možemo da završimo ono što je bitno jeste da se primoramo na budžet. Ukratko, budžetiranje nam pomaže da prestanemo da gubimo vreme i energiju na stvari koje nisu jako bitne. Svesno ograničavajući sebe, stvaramo prostor za važne stvari i oslobađamo se nevažnih. Na primer, ne preuzimajući nevažne projekte, dobijamo više vremena koje možemo provesti sa svojim najmilijima.

Ukratko, nameće se činjenica da ljudi mogu biti istinski geniji ili postići uspeh samo ako naporno rade, i svesno biraju svoje prioritete.

Podelite sa prijateljimaShare on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on StumbleUpon0Share on Tumblr0Share on LinkedIn0Email this to someone

Speak Your Mind

*

}